ВидеоВартоломеј у синагоги сатаниној

28. Откобра 2009.г. у Њу Јоркшкој синагоги сатаниној на Парк Исту учествовао је у молитви са богоборним чивутима ”свјатјејши” васељенски Јуда ”качећи мачку о реп” (како то воли да се изрази и каже за правила/каноне Цркве Сатанасије Гифтић) Свете каноне Цркве. На снимку (3.43’) се види како чивутски архирабин поклања тзв. менору Вратоломији, претходно је, као непажљиво спустивши на земљу - чиме ју је уствари оскврнавио, јер по чивутском закону не сме да се дају чисти већ оскврњени поклони гојима (свим нејеврејима, који су за њих нешто између људи и стоке). Да би се најјасније схватило какав је став Самог Господа нашег Исуса Христа, као и Светих Отаца Православне Цркве о богоборним чивутима, навећшемо овде цело поглавље о томе из наше књиге: ”Православно учење о Цркви и Предању” (стр. 305-309)

Господ Исус Христос и Православни Оци о чивутским богоборцима

... А Исус им рече: Када би Бог био отац ваш, љубили бисте мене; јер ја од Бога изићох и доћох; јер нисам дошао сам од себе, него ме Он посла. Зашто не разумете говор мој? Јер не можете да слушате реч моју. Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он беше човекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; када говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи. А мени не верујете, јер ја истину говорим. Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете? Онај који је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога. (...) Знам дела твоја, и невољу и сиромаштво ­ али си богат ­ и хулу оних који говоре да су Јудејци а нису, него синагога сатанина. (Јн. 8, 42­-45; Отк. 2, 9)

„Ако неки клирик или лаик пође у јудејску синагогу или јеретички храм да се тамо моли, нека буде свргнут и одлучен.” (65. правило Светих Апостола)

„Нико од оних који су убројани у свештенички чин а такође ни лаици, не смеју да једу јудејске пресне (бесквасне) хлебове, нити да заједничари са њима, нити да их призива у болести ни лек од њих да прима. Такође не сме са њима да иде у бању (купалишта), а који се усуди на све ово, уколико је клирик, нека буде свргнут, а уколико је лаик, нека буде одлучен.” (11. правило 6. Васељенског Сабора)

„Пошто појединци сматрају синагогу местом достојним поштовања, то је неопходно да се каже и против њих. Због чега ви уважавате то место, када сте дужни да га презирете, да га се гнушате, да бежите од њега? У њему се, рећи ћете, налазе закон и пророчке књиге. Па шта ако је то тако? Зар тре­ ба да буде свето свако место где се налазе те књиге? Уопште не. Ја управо због тога посебно и мрзим синагогу и гнушам је се, јер, имајући пророке јудејци не верују пророцима, читајући Свето Писмо, не примају његово сведочанство, што је својствено људима који су злобни у највећој мо­гућој мери (...) Тако расуђуј и о синагоги. Јудејци су унели у њу Мојсеја и пророке не ради тога да би их поштовали, већ да би их вређали и бешчастили (...) Уоста­ лом, ако ти уважаваш све јудејско, шта онда заједничко имаш са нама? Ако је јудејско важно и достојно поштовања, значи наше је лажно. А ако је наше истинито (што оно заиста и јесте), тада је јудејско испуњено обмане. Ја овде не говорим о Светом Писму. Не, оно је мене привело ка Христу. Ја говорим о данашњем безакоњу и безумљу Јудејаца. (...) Демони живе у самим душама Јудејаца, а данашњи су још љући од претходних. (Замислимо шта би тек данас рекао Свети Јован Златоусти о богоборним чивутима, тј. око 1600 година после ових његових речи, знајући да су они криви за већину зâла нанетих Православној Цркви и Православним народима кроз разне јереси, те јавну и тајну борбу против Цркве Христове, вођену кроз векове... п. п.) То је и праведно, јер су ранији вређали пророке, а данас се изругују над Самим Владиком пророка. Како се ви можете састајати у једном месту са људима ђавоиманим који у себи имају толико нечистих духова васпитаних у крвожедности и убистви­ ма – и не ужасавате се? Треба ли са њима уопште да се поздрављате и да разговарате? Исто тако, не требате ли да их избегавате као од свеопште заразе и ране целе Васељене (човечанства)? Које зло они нису учинили? Нису ли сви пророци употребљавали мнош­ тво дугачких беседа ради њиховог разобличавања? Који злочин и које беза­ коње они нису помрачили (бацили у сенку) својим гнусним убиствима? (...) О чему треба још да вам говоримо? О отимачинама и грабежима, о лихва­ рењима, о притискању бедних, о крађама, о крчмарењу? Да би се све то подробно испричало не би нам био довољан ни цео дан (...) Ако би неко убио твог сина, реци ми, да ли би ти могао гледати на таквог човека, слушати његов говор? Не би ли га избегавао као злог демона, као самог ђавола (сатану)? Јудејци су убили Сина твога Владике, а ти си се усудио да се састајеш са њима на једном заједничком месту? Умртвљени (Исус Христос), те је почаствовао тако да те је учинио својим братом и санаследником, а ти га толико унижаваш, уважавајући Његове убице и распињаче, те им угађаш учешћем у њиховим празницима, одлазиш на скверна места њихових сабрања, улазиш у њихова нечиста предворја и учествујеш у демонској трпези (...) Међутим, рећи ће неко да је тешко и непријатно објављивати о кривцима, тј. о делима чивувтствујућих јеретика. Не, тешко је и непријатно ћутати о томе (...) Ћутањем ти ћеш и Бога наоружати (подбунити) против себе, и брата ћеш повредити, док ћеш објављивањем и откривањем – и Бога умилостивити према себи, и брату ћеш бити на корист, и постаћеш његов најватренији друг, када он на опиту упозна твоје благочешће. Према томе, не мислите да ви на такав начин угађате вашој браћи, када видећи како они чине нешто рђаво (лоше), не изобличавате их са највећом строгошћу (...) Наша заједничка Мајка ­ Црква, изгубила је такву браћу – украо их је ђаво и држи их сада у јудејству. Ти пак, знаш ко је украден, знаш и ко га је украо (...) и остајеш у ћутању и необјављујеш? Неће ли те Црква у таквом случају сматрати својим највећим непријатељем, неће ли те објавити издајником? Упитаћу још и сваког јудејца: Зар ви нисте често произносили хулу на Бога? Зар нисте чинили све врсте безакоња и греха? Реци ми, због чега се Бог у потпуности одрекао од вас? Ако се стидите да кажете разлог, рећи ћу вам ја, тј. правилније не ја, већ сама Истина. Зато што сте ви убили Христа, зато што сте подигли руку на Владику, зато што сте пролили драгоцену Крв – ето зашто вам нема опроштаја, нити изговора (...) Раније сте ви вређали пророке Мојсија, Исаију, Јеремију, али тада још није било учињено главно зло. Сада пак ви сте потамнили сва своја претходна безакоња, те вам после злочинства против Христа, већ не остаје већи преступ (...) А ви, браћо моја хришћани, зар сте се већ заситили борбом са Јудејци­ма? Знајте пак: Ко не може да се застити љубављу према Христу, такав никада не може да се застити и ратом (Светитељ овде подразумева рат духовни, међутим, у другој беседи (наведеној у беседи Преподобног Јосифа Волоцког у Апологији зилота матејевца на стр. 434 ­ 459), Свети Јован, као и сви други Светитељи Цркве Православне, позивају и у рат физички када јеретици или представници других религија покушавају да на силу отму територије на којима живе православци и преведу их у своје душегубно веровање. Овакав тип насиља данас се остварује на наше очи од стране богоборних јевреја, разних сатаниста, „православних” екумениста, који на перфидан начин припремају зацарење јеврејског месије ­ антихриста и самим тим превођење у њихову „универзалну религију” све народе на земљи. Ово гнусно „покрштавање” они започињу обележавањем свих људи антихристовим печатом ­ чиповима са сатанском симболиком и бројем звери 666. ­ п. п.) са Његовим непријатељима (...)” (Свети Јован Златоусти)

„Наравно (Јудејци), ће рећи да се и они поклањају Богу. Међутим, то није истина: нико од Јудејаца се не поклања Богу. Ко то говори? Син Божији: Не знате ни мене ни Оца мојега; кад бисте знали мене знали бисте и Оца мојега (Јн. 8, 19). Какво се поузданије сведочанство веће од овога може навести?” (Свети Јован Златоусти)

„(...) Синагога (...) је склониште не само за разбојнике и трговце, већ и за демоне; а правилније је рећи, не само синагоге (служе за таква склоништа), већ и саме душе Јудејаца.” (Свети Јован Златоусти) „Они који се дрзну да било шта одузимају или додају богонадахнутим речима, болују једним од двога: или не верују да је божанствено Свето Пи­ смо било произнесено Духом Светим и у суштини су неверујући, или се сматрају мудријим од Духа Светог што означава да су ђавоимани.” (Свети Исидор Пелусиот)

„Јевреји су убице Господа, убице пророка, непријатељи и мрзитељи Бога, противници благодати, непријатељи вере њихових отаца, заступници ђавола, породи аспидини, оговарачи, подсмевачи, људи помраченог разума, квасац фарисејски, паства демона, грешници, зли људи, мрзитељи добра.” (Свети Григорије Ниски)

„Ако вам ко тумачи (пропагира) јудаизам немојте га слушати. Јер боље је од човека обрезаног (тј. од јудејаца) слушати хришћанство, него од необре­ заног (тј. од хришћанина) јудаизам. А ако обојица не говоре о Исусу Христу, они су ми као камење надгробно и гробови мртвих, на којима су само испи­ сана имена људи.” (Свети Игњатије Богоносац)

„Јевреји, као чеда оних који су убили Господа, и до данас носе на себи Његову крв, те их због неверја у Господа сви прогањају и нема им никаквог помиловања.” (Блажени Теофилакт Бугарски)

„Ако ви сматрате истинитим јудејство, зашто онда оптерећујете собом Цркву?” (Свети Јована Златоусти) (Да бисмо јасно схватили колико је велик пред Богом овај Свети Јован Златоусти, те да нас злобни чивути неби неосновано оптуживали за „антисемитизам” (мада бих јако волели да нам они наведу дефиницију појма „семитизам” ­ пошто нису само чивути семитски народ...), навешћемо ради неупућених један пример описан у његовом житију, а који се десио после његовог упокојења у изгнанству. Наиме, Аделтије, епископ Арабски, који прими Златоуста изгнаника у свој дом у Кукусу, по смрти Златоустовој мољаше Бога, да му јави, где се налази душа Јованова. Једном тако на молитви би Аделтије као ван себе, и виде јуношу светла, који га вођаше по небесима и показиваше му редом јерархе, пастире и учитеље Цркве називајући сваког по имену. Но Јована ту не виде. И поведе га ангел Божији ка изласку из Раја, а Аделтије беше жалостан. Када га ангел упита за узрок његове жалости Аделтије одговори, да му је жао што не виде љубљеног му учитеља Јована Златоустог. Одговори му ангел: „Тога не може видети човек док је у телу, јер он је код Божијег престола, заједно са Херувимима и Серафимима...” (Пролог, стр. 907 ­ 908) Видимо дакле, како је Сâм Бог прославио Свога Светитеља, а чивути нека пукну од муке читајући ово. ­ п. п.)

Преузмите овде:

http://www.mediafire.com/watch/yazatknqo9vqx45/vartolomej_u_sinagogi_sataninoj_28_10_2009_ru.flv

Размер: 
55mb